napisao: Zeleni Stariji
Približava se kraj januara i termin održavanja “PONOĆNOG TURNIRA“, najveće sportske manifestacije koja se održava u Bosanskom Brodu. Ni najveći optimisti nisu mogli slutiti da će on toliko dugo trajati, a evo ove godine tridesetiprvi put dići će se zavesa jedinstvene malofudbalske predstave. Punoletstvo je odavno prošlo. Ni ratni vihor nije bio prepreka da se prekine kontinuitet održavanja Turnira.
A počelo je sasvim spontano....
Da bi se družili na malo neobičan način, grupa sportskih entuzijasta koji su bili prijatelji Doma sportova, prihvatili su moj predlog da održimo Turnir, tada samo sa 12 ekipa. I uspelo je! Prvi pobednik bila je ekipa “Čaršije“, a nagrada zlatna medalja sa simbolom Doma sportova. Turnir je trajao 12 sati, naravno neprekidno, a utakmice su sudili Faruk Muratbegović, Irfan Omerbašić i Zoran Ristić. Za zapisničkim stolom bili su zlatar Duško i pekar Miloš.
Već sledeće godine učestvovale su 32 ekipe, a turnir je trajao 24 sata. Te godine rođeni su “BRODSKI ALASI“, mezimci Broda, koje je predvodio Željo Šapina. Prvi put je pravljena riblja čorba, a za ribu su se pobrinuli alasi na čelu sa kuvarem Omerom Plehandžićem. Brod počinje da živi za turnir, prihvatio ga je kao nešto svoje. Interesovanje je ogromno, broj ekipa se povećava na 64, da bi od šestog Turnira taj broj iznosio 124 ekipe. Od tada Turnir traje 4 dana i 3 noći.
Tako velika priredba zahtevala jei ogromne pripreme. Prestižno je bilo učestvovati na Turniru. Prijave su stizale sa sviju strana, bukvalno od Triglava do Đevđelije. Menjali su se i sponzori: Rafinerija nafte, Slovenijašport, Zvečevo, dnevni list SPORT, TTT, Cimosid, Tehnoservis, Građevinar, Brodski list, pivara Osijek i mnogi drugi.
Turnir je postao vašar sporta. To je bio cilj. Novčane nagrade nisu bile motiv za učešće. Bilo je važno učestvovati i imati značku učesnika. Više od hiljadu učesnika prisustvovalo je dizanju zastava na jarbol, uz himnu “Hej Sloveni“, a zastave su dizali najuspešniji sportisti Broda.
Pored sporta, odnosno fudbala, Turnir su pratile i druge manifestacije. Najagilniji bio je Tehnoservis, zastupnik Cimos-citroena I Renoa, sa svojim sajmom automobila, i kako je u komentaru sportske redakcije rečeno: nekada se na sajmove dolazilo da se kupe konji, a na sajmu fudbala u Bosanskom Brodu kupuju se “konjske snage“ .
Atrakcija je jedne godine bio balon iznad Doma sportova, vo na ražnju, čobanac, riblja čorba, a Slovenijašport je darivao 100 fudbalskih lopti koje su bačene iz aviona nad Slavonskim i Bosanskim Brodom. Poseban štimung davali su trubači iz Vladičinog Hana. Jelo se, pilo ,veselilo , svaki dan popilo se po kamion piva i tako 4 dana i 3 noći.
Moram vam reći da nije išlo sve tako glatko. Jedan visoki opštinski funkcioner tražio je od načelnika SUP-a da se Turnir prekine jer on ne može da spava. Najveći problem stvarale su sudije. Njihove odluke često su izazivale revolt, pa je jedne godine došlo i do incidenta – razbijen je pehar, razbijane su stolice. Dušebrižnici iz Našeg lista okrivili su mene. I sada i onda, uvek sam želeo da Turnir u malom fudbalu bude u Bosanskom Brodu “fudbalska Guča“, i da nije bilo rata sigurno bi to i postao. Primera radi: g-đa Branka Jaramaz je ekipi “Lamele“ sašila unikatne dresove i gaćice (u toj ekipi igrali su njeni sinovi 1986. godine), za šta su bili nagrađeni skupocenom Tango Adidas loptom.
Danas je Turnir postao biznis. Skoro da se otimaju ko će ga organizovati. Igra se za novac, pa su tako neke ekipe zapravo reprezentacije pojedinih zemalja. Veliki je ulog u pitanju. Druženje je došlo u drugi plan. Mnogi su pokušali da kopiraju Brod, pokušali i na tome završili.
Brođani vole PONOĆNI TURNIR i upravo zato opštinski oci treba da ga prihvate kao svoj I pomognu da on opstane, da ponovo postane prestižan, da je čast biti učesnik na njemu.
hock:' title='
hock:' class='postemoticon' /> 
